Pariz za prvi dolazak: plan koji ostavlja vreme za grad, umetnost i šarm

Grad svetlosti bez iluzija: kako doživeti Pariz bez iscrpljivanja i žurbe

Pariz (Paris) nosi mitski status u kolektivnoj svesti putnika širom planete. Poznat kao „Grad svetlosti” (La Ville Lumière) — kako zbog svoje uloge kolevke prosvetiteljstva i filozofije, tako i zbog činjenice da je bio među prvim gradovima na svetu koji su uveli gasno ulično osvetljenje u 19. veku — Pariz je grad koji zrači vanvremenskom harmonijom. Njegovi monumentalni neoklasični bulevari koje je sredinom 19. veka projektovao baron Žorž-Ežen Osman, zgrade od prepoznatljivog krečnjaka boje meda sa balkonima od kovanog gvožđa i krovovima od sivog cinka, stvaraju arhitektonsku celinu kojoj nema ravne u svetu.

Međutim, Pariz je i ogromna, dinamična metropola koja može biti zastrašujuća i iscrpljujuća ukoliko napravite klasičnu početničku grešku i pokušate da u tri ili četiri dana obiđete sve muzeje sa turističkih top-lista. Čekanje po tri sata u redu ispred Luvra na podnevnom suncu, jurnjava kroz hodnike kako biste na pet sekundi videli Mona Lizu preko glava stotina drugih posetilaca, a potom maraton do Ajfelovog tornja i Trijumfalne kapije, recept su za sigurno razočaranje i takozvani „pariski sindrom”.

Prava čarolija Pariza ne leži u spisku precrtanih atrakcija, već u pauzama između njih. Ona leži u jutarnjoj šetnji do lokalne pekare (boulangerie) gde kupujete još topao, hrskavi maslac-kroasan koji se mrvi pod prstima; u sedenju na tipičnoj pletenoj stolici na terasi pariskog kafea postavljenoj tako da gleda pravo na ulicu, gde uz kafu posmatrate prolaznike; u lutanju sokacima Latinske četvrti sa polovnom knjigom kupljenom od bukinista na obali Sene. Planirajte najviše jednu veliku muzejsku posetu dnevno, a ostatak vremena poklonite samom gradu.

Ikone Pariza: Ajfelov toranj, Luvr bez čekanja i Notr Dam nakon obnove

Tri spomenika definišu siluetu i istorijsku vertikalu Pariza: Ajfelov toranj, Luvr i katedrala Notr Dam.

Ajfelov toranj (Tour Eiffel): Kada ga je inženjer Gistav Ajfel podigao za Svetsku izložbu 1889. godine povodom stogodišnjice Francuske revolucije, pariski intelektualci i umetnici (među kojima su bili Mopasan i Zola) potpisali su oštar protest nazivajući toranj „beskorisnim i čudovišnim gvozdenim skeletom”. Danas je ova trista trideset metara visoka struktura od pudlovanog gvožđa najpoznatiji i najvoljeniji arhitektonski simbol čovečanstva. Toranj ima tri nivoa otvorena za posetioce. Karte se moraju rezervisati mesecima unapred preko zvaničnog sajta (birajte opciju lifta do vrha ili pešačenja stepenicama do drugog sprata što je fantastičan doživljaj). Najlepši pogled na toranj pruža se sa platoa Trokadero (Trocadéro) preko reke Sene, posebno uveče kada se svakog punog sata uključuje svetlucava dinamička rasveta sa dvadeset hiljada lampica u trajanju od pet minuta.

Muzej Luvr (Musée du Louvre): Nekadašnja utvrđena srednjovekovna palata francuskih kraljeva danas je najveći i najposećeniji muzej umetnosti na planeti. Kolekcija broji preko trideset pet hiljada izloženih umetničkih dela raspoređenih u osam kustoskih odeljenja duž više od četrnaest kilometara hodnika. Da se ne biste izgubili, fokusirajte se na ključna remek-dela: Mona Liza (Đokonda) Leonarda da Vinčija, helenističke mermerne skulpture Miloska Venera i Krilata Pobeda sa Samotrake (Nika), kao i monumentalna platna Žerikoa („Splav Meduze”) i Delakroa („Sloboda vodi narod”). Kupovina vremenski slotirane e-ulaznice na sajtu louvre.fr je obavezna, a umesto glavnog ulaza kroz staklenu piramidu arhitekte I. M. Peja, koristite znatno brži podzemni ulaz kroz tržni centar Carrousel du Louvre.

Katedrala Notr Dam (Cathédrale Notre-Dame de Paris): Smeštena na rečnom ostrvu De la Site, ova kraljica rane gotike iz 12. veka pretrpela je katastrofalan požar u aprilu 2019. godine u kome su izgoreli drveni krov i vitki toranj (šiljak). Nakon grandioznog petogodišnjeg poduhvata rekonstrukcije u kome su učestvovale stotine vrhunskih majstora kamenorezaca, stolara i staklara, katedrala ponovo sija u svom punom istorijskom sjaju, svedočeći o nesalomivom duhu francuske kulture.

Monmartr i Latinska četvrt: Sakr Ker, boemi, Panteon i parkovi

Dve istorijske četvrti Pariza čuvaju dijametralno suprotan, ali podjednako neodoljiv duh pariske prošlosti: brdski boemski Monmartr na severu i intelektualna Latinska četvrt na levoj obali Sene.

Monmartr (Montmartre): Najviše brdo Pariza (130 metara nadmorske visine) nekada je bilo mirno selo vetrenjača i vinograda izvan gradskih zidina. Krajem 19. i početkom 20. veka Monmartr je postao epicentar svetske umetničke avangarde: u trošnim ateljeima zgrade Bato-Lavoar (Bateau-Lavoir) živeli su i stvarali mladi Pablo Pikaso, Modiljani, Tuluz-Lotrek, Renoar i Van Gog. Na samom vrhu brda uzdiže se snežnobela Bazilika Svetog Srca (Sacré-Cœur), građena u romaničko-vizantijskom stilu od travertina koji u kontaktu sa kišom luči kalcit i prirodno ostaje blistavo beo. Sa stepeništa ispred bazilike pruža se najlepši panoramski pogled na čitavu parisku kotlinu. Iza crkve leži šarmantni trg Place du Tertre, gde lokalni slikari i portretisti i danas postavljaju svoje štafelaje na otvorenom.

Latinska četvrt (Quartier Latin): Smeštena na levoj obali Sene (Rive Gauche), ova četvrt duguje svoje ime činjenici da se na njenom čuvenom univerzitetu Sorbona (La Sorbonne), osnovanom još 1257. godine, nastava vekovima odvijala isključivo na latinskom jeziku. To je tradicionalni studentski i intelektualni kvart pun knjižara (među kojima je kultna engleska knjižara Shakespeare and Company), art-bioskopa i jeftinih studentskih bistroa. U srcu četvrti uzdiže se neoklasični Panteon — hram posvećen velikanima francuske nacije, gde u podzemnim kriptama počivaju Volter, Ruso, Viktor Igo, Emil Zola i Marija Kiri. Samo nekoliko koraka dalje prostire se Luksemburški park (Jardin du Luxembourg), verovatno najlepši park Pariza sa Medicijevom fontanom, gde Parižani čitaju novine u zelenim metalnim stolicama dok deca drvenim štapovima guraju male jedrenjake po površini centralnog bazena.

Plovidba Senom, ostrva i mostovi: Pont Neuf i Pont Alexandre III

Reka Sena je prava kičma Pariza — bez nje grad nikada ne bi postojao. Svi najvažniji spomenici grada nanizani su duž njenih obala, koje su uvrštene na UNESCO-vu listu svetske baštine. Zato je jedan od najboljih načina da doživite arhitekturu grada plovidba turističkim brodom rekom Senom (Bateaux Mouches ili Bateaux Parisiens). Jednočasovna kružna vožnja (koja košta oko 15 do 18 evra) pruža fantastične vizure na muzeje, palate i trideset sedam pariskih mostova iz jedinstvene rečne perspektive, posebno u sumrak kada se upale ulične svetiljke.

Pariz ima dva legendarna mosta koja morate preći pešice:

• Pont Neuf (Novi most): Uprkos svom imenu, ovo je zapravo najstariji sačuvani most u Parizu! Njegovu gradnju započeo je kralj Anri III 1578. godine, a završio Anri IV 1607. Bio je to prvi most u gradu koji nije imao kuće sagrađene na sebi i prvi koji je dobio pešačke trotoare, postavši glavno sastajalište pariskog naroda, glumaca i uličnih zabavljača.
• Pont Alexandre III: Najraskošniji i najlepši most Pariza, izgrađen u stilu Beaux-Arts za Svetsku izložbu 1900. godine u znak francusko-ruskog saveza (kamen temeljac položio je ruski car Nikolaj II). Most je ukrašen pozlaćenim bronzanim skulpturama krilatih konja (Pegaza), nimfi, kerubina i kandelabrima od livenog gvožđa, spajajući Jelisejska polja sa kompleksom Palate invalida gde se nalazi monumentalna grobnica Napoleona Bonaparte od crvenog kvarcita.

Francuska gastronomska tradicija: kroasani, bageti, bistroi i vina

Francuska gastronomija je upisana na UNESCO-vu listu svetske nematerijalne baštine kao umetnost življenja, a Pariz je njena apsolutna prestonica. Obrok u Parizu nije samo unošenje kalorija; to je ritual koji zahteva vreme, poštovanje i uživanje u harmoniji ukusa.

Jutro započinje u lokalnoj boulangerie (pekari). Prema francuskom zakonu, tradicionalni Baguette de tradition française sme da sadrži samo četiri sastojka: pšenično brašno, vodu, kvasac i so, bez ikakvih veštačkih aditiva, i mora biti pečen na licu mesta. Kora mora da puca pod prstima, dok unutrašnjost mora imati krupne nepravilne šupljine i miris kiselkastog kvasca. Uz baget, obavezan je Croissant au beurre — lisnato pecivo sa visokim procentom francuskog putera, i Pain au chocolat sa štanglicama tamne čokolade.

Za ručak ili večeru izaberite autentični pariski bistro sa klesanim drvenim šankom i tablom sa dnevnim menijem (plat du jour). Probajte klasike domaće kuhinje: Bœuf Bourguignon — goveđi gulaš sporo krčkan u crvenom burgundskom vinu sa šargarepom, pečurkama, lukom i slaninom; Soupe à l'oignon — tradicionalnu čorbu od karamelizovanog crnog luka zapečenu u rerni sa kriškom hleba i debelim slojem otopljenog sira grijera; ili Confit de canard — pačiji batak sporo kuvan u sopstvenoj masti dok kožica ne postane savršeno hrskava a meso meko poput putera.

Nakon glavnog jela, u Francuskoj se pre deserta tradicionalno služi tanjir sireva (plateau de fromages): kremasti Brie de Meaux, aromatični Camembert iz Normandije, zreli planinski Comté i pikantni plavi sir Roquefort, uz čašu vina iz Bordoa, Burgundije ili doline Rone. Za slatki završetak posetite čuvene poslastičarnice (kao što su Ladurée ili Pierre Hermé) i probajte raznobojne bademove kolačiće makarone (macarons), ili naručite Crème brûlée sa hrskavom karamelizovanom koricom od šećera.

Kretanje kroz Pariz: metro mreža, RER vozovi i kartica Navigo Easy

Javni prevoz u Parizu kojim upravlja kompanija RATP spada među najgušće i najefikasnije transportne mreže na svetu. Pariz ima šesnaest linija podzemne železnice (metro) sa preko tri stotine stanica, što znači da se u užem delu grada nikada ne nalazite dalje od pet stotina metara od najbližeg metro ulaza!

Prevoz sa aerodroma Šarl de Gol (CDG): Najbrži način dolaska do centra jeste voz RER linija B. Vozovi polaze na svakih 10 do 15 minuta sa terminala aerodroma i stižu do centralnih pariskih stanica (Gare du Nord, Châtelet-Les Halles, Saint-Michel) za samo 35 minuta. Karta košta oko 11,80 evra. Alternativa je RoissyBus koji vozi do zgrade Opere Garnije.

Kartica Navigo Easy: Zaboravite na stare papirne karte sa magnetnom trakom (čuveni „Ticket t+”) koje se postepeno potpuno povlače iz upotrebe. Kupite karticu Navigo Easy na šalteru bilo koje metro stanice (kartica košta 2 evra i može se koristiti godinama). Na nju možete elektronski učitati pojedinačne vožnje ili paket od deset karata (carnet), koji košta oko 17,35 evra (što je znatno jeftinije od pojedinačnih karata). Karticu jednostavno prislonite na elektronsku rampu pri ulasku.

Prepoznavanje istorijskih ulaza u metro: Obratite pažnju na prelepe ulaze u stanice metroa koje je krajem 19. veka u stilu Art Nouveau projektovao arhitekta Ektor Gimar (Hector Guimard) — sa prepoznatljivim zakrivljenim ogradama od zelenog livenog gvožđa, natpisom „Métropolitain” i svetiljkama u obliku pupoljaka cveća od ćilibarskog stakla, koji predstavljaju pravo umetničko blago pariskih ulica.

Tehnologija u Parizu: digitalne rezervacije, aplikacija Bonjour RATP i bezbednost

Efikasno korišćenje pametnog telefona u Parizu omogućava vam da uštedite sate čekanja i bezbedno uživate u gradu.

Aplikacija Bonjour RATP i Citymapper: Za navigaciju kroz složeni sistem pariskog metroa, autobusa i RER vozova, aplikacija Citymapper je neprikosnovena. Ona vam tačno govori u koji vagon metroa da uđete kako biste bili najbliži svom izlazu ili presedanju, i obaveštava vas o eventualnim štrajkovima ili zastojima u realnom vremenu. Takođe, zvanična aplikacija Bonjour RATP omogućava vam da dopunite svoju karticu Navigo Easy direktno preko NFC čipa na vašem Android telefonu — jednostavno prislonite karticu na poleđinu telefona i kupite karte putem Google Pay-a!

Obavezne onlajn rezervacije za muzeje: Muzej Luvr, muzej Orsej, Ajfelov toranj, dvorac Versaj i Sen Šapel zahtevaju obaveznu prethodnu rezervaciju vremenskog termina preko interneta. Sačuvajte digitalne PDF ulaznice sa QR kodovima na internoj memoriji telefona kako biste ih brzo pokazali kontrolorima na ulazu.

Zaštita od džeparenja i prevara: Pariz privlači veliki broj džeparoša i uličnih prevaranata. Budite izuzetno oprezni na platou Trokadero, oko Ajfelovog tornja i na stepenicama Sakr Kera: izbegavajte osobe koje vam prilaze sa peticijama za potpisivanje (dok potpisujete, saučesnik vam vadi novčanik) ili one koji pokušavaju da vam na prst vežu narukvicu od konca („string scam”). U vagonima metroa linija 1, 2 i 4 držite torbu ispred sebe i nikada ne stojite tik uz vrata vagona sa telefonom u ruci, jer je česta taktika da kradljivac u trenutku zatvaranja vrata istrgne telefon iz ruke i pobegne na peron.