Geološko remek-delo reke Pivke: kako je nastalo podzemno carstvo Postojne
U samom srcu klasičnog slovenačkog krasa — regije koja je svetskoj geologiji podarila sam termin „kras” (karst) — leži Postojnska jama, najfascinantniji i najposećeniji pećinski sistem u Evropi. Kroz ovaj podzemni lavirint milenijumima teče ponornica reka Pivka, koja je u debelim slojevima krečnjaka izdubila preko dvadeset četiri kilometra podzemnih kanala, galerija i grandioznih dvorana raspoređenih na nekoliko nivoa.
Iako su grafiti na zidovima pećine svedočili o posetama još iz 13. veka, pravi turistički procvat započinje u aprilu 1818. godine, kada je lokalni meštanin Luka Čeč, pripremajući osvetljenje za posetu austrijskog cara Franca I, slučajno otkrio prolaz u do tada nepoznate, najlepše unutrašnje delove jame. Izašavši pred okupljene, Čeč je uzviknuo čuvene reči: „Ovde je novi svet, ovde je raj!”.
Od tog trenutka Postojnska jama postaje prvorazredna svetska atrakcija. Već 1819. godine uvedena je prva knjiga posetilaca, 1872. godine postavljene su prve pećinske šine po kojima su vodiči gurali vagone sa turistima, a 1884. godine — čak pre Ljubljane i Pariza — u pećinu je uvedeno električno osvetljenje sa stotinama sijalica, omogućivši posetiocima da u punom sjaju sagledaju nestvarnu lepotu podzemnih formacija.
Podzemna železnica i stalagmit Briljant: putovanje kroz dvorane od kalcita
Poseta Postojnskoj jami započinje jedinstvenim doživljajem koji ne postoji nigde drugde u svetu — vožnjom električnim podzemnim vozom. Putnici sedaju u otvorene vagone i kreću na uzbudljivu vožnju dugu 3,7 kilometara kroz uske tunele, pored stotina hiljada stalaktita i kroz monumentalne podzemne dvorane. Vožnja traje oko petnaest minuta po smeru i pruža osećaj prave ekspedicije u središte Zemlje.
Nakon vožnje vozom, sledi pešački obilazak dužine oko 1,5 kilometara uređenim betonskim stazama sa protivkliznom podlogom. Vodiči vode posetioce preko Ruskog mosta (koga su tokom Prvog svetskog rata izgradili ruski ratni zarobljenici) kroz Bele dvorane, Crvene dvorane i Cevkastu dvoranu, gde sa svoda vise milioni tankih, prozirnih stalaktita poput špageta. Stalaktiti i stalagmiti rastu neverovatno sporo — potrebno je i do stotinu godina da bi se nataložio samo jedan kubni centimetar kalcita!
Apsolutni simbol Postojnske jame jeste stalagmit „Briljant”. Reč je o monumentalnom, pet metara visokom stalagmitu savršeno snežno-bele boje. Njegov blistavi sjaj duguje tankom sloju vode koji neprekidno klizi niz njegove zaobljene forme, taložeći najčistiji kalcit bez ikakvih primesa gline ili gvožđa. Tik pored Briljanta stoji raskošni barokni stub prekriven kapljastim ornamentima, čineći najpoznatiju vizuelnu kompoziciju pećine.
Čovečja ribica (Proteus anguinus): misteriozno zmajevo mladunče podzemlja
Najveća biološka senzacija Postojnske jame jeste čovečja ribica (Proteus anguinus), najveća podzemna životinja na svetu i endemski vodozemac dinarskog krasa. Nekada, kada bi jake bujice izbacile ova neobična stvorenja na površinu, lokalni seljaci su verovali da u dubinama pećine živi zmaj, a da su čovečje ribice njegova mladunčad.
Ovo fascinantno stvorenje potpuno je prilagođeno večnoj tami i oskudici hrane u podzemlju: čovečja ribica je potpuno slepa (oči su joj atrofirale i prekrivene kožom), telo joj je izduženo, bledunjavo-ružičaste boje nalik ljudskoj koži (otuda i narodno ime), a diše pomoću spoljašnjih jarkocrvenih škrga nalik na perjane ukrase. Njeni drugi senzorni organi su neverovatno razvijeni — poseduje izuzetan sluh, njuh i receptore za električna i magnetna polja pomoću kojih lovi sitne račiće u potpunom mraku.
Čovečja ribica može da preživi i do deset godina bez trunke hrane, a životni vek joj dostiže preko sto godina! Godine 2016. u Postojnskoj jami dogodio se globalni naučni fenomen: ženka u velikom akvarijumu položila je jaja iz kojih se, pred kamerama biologa i miliona gledalaca širom sveta, uspešno izleglo dvadeset jedno „zmajevo mladunče”. U sklopu kompleksa nalazi se i Vivarium — moderna podzemna laboratorija gde posetioci mogu izbliza proučavati čovečju ribicu i preko sto pedeset drugih vrsta podzemnih insekata, račića i paukova.
Predjamski grad: neosvojivo orlovsko gnezdo i Ginisov rekorder u pećini
Samo devet kilometara od Postojnske jame, u dnu mirne seoske kotline, uzdiže se prizor koji deluje kao da je sišao sa stranica romana epske fantastike — Predjamski grad (Predjamski grad). Ovaj dvorac je zvanično upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći pećinski dvorac na svetu. Izgrađen je pre više od osam stotina godina direktno u otvoru gigantske pećine, u središtu vertikalne krečnjačke litice visoke čak sto dvadeset tri metra!
Arhitektura dvorca predstavlja genijalan spoj ljudskog graditeljstva i prirodne stene: zadnji zidovi prostorija zapravo su živa pećinska stena, dok su prednji zidovi masivni kameni bedemi sa puškarnicama i mašikulama za izlivanje vrelog ulja na napadače. Dvorac je posedovao sopstveni izvor pijaće vode unutar pećine, skladišta hrane, tamnice u dubokim jamama i tajni sistem pećinskih kanala koji su vodili kroz stenu na vrh platoa, omogućavajući braniocima neometano snabdevanje tokom opsada.
Danas je unutrašnjost dvorca u potpunosti opremljena kao muzej: viteška dvorana sa oružjem i oklopima, renesansna trpezarija, kapela, sudnica i rekonstruisana mučionica sa spravama za torturu dočaravaju surovost i romantiku feudalnog doba na granici Habzburške monarhije i Mletačke republike.
Buntovni vitez Erazmo Jamski: priča o opsadi, trešnjama i izdaji
Za Predjamski grad neraskidivo je vezana romantična i tragična istorijska legenda o njegovom najslavnijem gospodaru — vitezu Erazmu Jamskom (Erasmus von Luegg). Erazmo je bio hrabar i svojeglav plemić iz 15. veka koji je u bečkim dvorskim intrigama ubio rođaka habzburškog cara Fridriha III. Bežeći od carske osvete, Erazmo se zatvorio u svoj neosvojivi Predjamski dvorac i započeo odmetnički život, napadajući trgovačke karavane i deleći plen siromašnima poput balkanskog Robina Huda.
Razljućeni car poslao je tršćanskog guvernera Gašpara Ravbara sa vojskom da osvoji dvorac. Austrijska vojska je više od godinu dana držala Predjamu pod opsadom, verujući da će zima i glad naterati branioce na predaju. Međutim, zahvaljujući tajnom pećinskom prolazu koji je vodio na drugu stranu planine u Vipavsku dolinu, Erazmo se neometano snabdevao svežom hranom. Da bi ponizio opsađivače, vitez je sa bedema gađao carske vojnike pečenim volom i sveže ubranim zrelim trešnjama!
Pošto dvorac nije mogao osvojiti silom, Ravbar se poslužio lukavstvom i podmitio jednog od Erazmovih sluga. Kada je vitez jedne večeri otišao u toalet — malu drvenu isturenu prostoriju na najvišem spratu dvorca — sluga je zapalio sveću na prozoru kao signal artiljercima. Carski topovi su ispalili kamenu kuglu koja je probila tanki zid i usmrtila legendarnog viteza. Erazmo je sahranjen u selu Predjama pored crkvice Žalosne Gospe, pod stoletnom lipom koju je po predanju zasadila njegova ucveljena verenica.
Praktični vodič za posetu: temperatura pećine, ulaznice i šatl prevoz
Prilikom planiranja posete Postojnskoj jami najvažnije je imati na umu da je temperatura unutar pećine konstantnih 10 stepeni Celzijusa tokom svih dvanaest meseci u godini, uz visoku vlažnost vazduha. Čak i ako pećinu posećujete usred vrelog jula na spoljnih 35 stepeni, obavezno ponesite toplu jaknu, duge pantalone i stabilne zatvorene cipele (patike sa dobrim đonom), jer je kretanje po vlažnim stazama u japankama ili sandalama neprijatno i nebezbedno (na ulazu je moguće iznajmiti i tople pećinske pelerine).
Celokupna tura kroz jamu traje oko sat i po i odvija se pod vođstvom stručnih vodiča na slovenačkom, engleskom, nemačkom i italijanskom jeziku, dok su za posetioce iz drugih zemalja dostupni audio-vodiči na preko sedamnaest jezika (uključujući srpski/hrvatski). Zbog velikog interesovanja i ograničenog broja mesta po polascima vozova, kupovinu ulaznica preporučuje se obaviti onlajn unapred preko zvaničnog sajta parka.
Najbolja i najekonomičnija opcija jeste kupovina kombinovane ulaznice (Full Park Experience) koja uključuje Postojnsku jamu, Predjamski grad, Vivarium i Muzej krasa EXPO. Tokom letnjih meseci (od jula do septembra) između ulaza u Postojnsku jamu i Predjamskog grada saobraća besplatan organizovani šatl autobus za vlasnike kombinovanih karata, što eliminiše brigu oko traženja parkinga kod dvorca.
Koncertna dvorana podzemlja: akustika i prva pećinska pošta na svetu
Na samom kraju turističkog dela pećine, neposredno pre ukrcavanja u povratni podzemni voz, putnici ulaze u kolosalnu Koncertnu dvoranu (Koncertna dvorana). Ova prirodna dvorana površine tri hiljade kvadratnih metara i visine svoda od preko četrdeset metara može da primi čak deset hiljada posetilaca! Njena akustika je fenomenalna: eho i rezonanca u dvorani stvaraju topao i moćan zvuk sa vremenom odjeka od skoro šest sekundi, što je čini jedinstvenim mestom za koncerte simfonijskih orkestara, horova i solista svetskog glasa.
Koncertna dvorana je u istoriji upisana i po još jednom globalnom kuriozitetu — u njoj je 1899. godine otvorena prva podzemna pošta na svetu! Austrougarska poštanska uprava je u dvorani postavila šalter gde su posetioci mogli kupiti specijalne razglednice i marke sa motivima pećine i poslati ih rođacima sa zvaničnim žigom podzemne pošte Postojna.
Pošta je bila toliko popularna da je za vreme Duhovskih praznika 1901. godine iz dubine pećine za samo tri dana poslato preko sedamdeset pet hiljada razglednica! Tradicija je obnovljena i danas posetioci mogu na istom mestu ubaciti razglednicu u starinski poštanski sandučić, šaljući pozdrave iz srca zemlje dragim osobama širom sveta.
