Sevilja: kraljevski Alkazar, zvonik Hiralda, Plaza de España i strast flamenka

Real Alcázar: kraljevska mudehar bajka, vrtovi i Vodeni vrtovi Dorne

U samom istorijskom srcu Sevilje uzdiže se Real Alcázar (Kraljevski Alkazar), najstarija kraljevska palata u Evropi koja se i danas aktivno koristi kao zvanična rezidencija španskog kralja prilikom boravka u Andaluziji. Ovaj kompleks, upisan na UNESCO listu svetske baštine 1987. godine, predstavlja apsolutni vrhunac mudehar stila — jedinstvene arhitektonske sinteze hrišćanskog zapadnoevropskog graditeljstva i islamske mavarske umetnosti.

Nakon hrišćanskog osvajanja Sevilje, kralj Pedro I Surovi (ili Pravedni) angažovao je 1364. godine najbolje mavarske majstore iz Granade i Toleda da izgrade raskošnu palatu. Srce kompleksa jeste Dvorište devica (Patio de las Doncellas) — pravougaoni atrijum sa duguljastim bazenom i potopljenim vrtovima, okružen polukružnim filigranskim lukovima, štukaturama od gipsa i keramičkim pločicama (azulejos) neverovatne geometrijske složenosti. Iznad njega uzdiže se Dvorana ambasadora (Salón de Embajadores) sa kupolom od pozlaćenog kedrovog drveta koja simbolizuje zvezdano nebo i univerzum.

Prostrani kraljevski vrtovi Alkazara prostiru se na nekoliko hektara, ispunjeni palmama, narandžama, labirintima od mirte, renesansnim fontanama i podzemnim kupatilima gospe Marije de Padilja. Globalnu popularnost vrtovi su obnovili kao lokacija snimanja kultne serije „Igra prestola”, gde su predstavljali Vodene vrtove sunčane kraljevine Dorne i dvor porodice Martel.

Katedrala u Sevilji i La Giralda: Kolumbov grob i pogled sa 104 metra

Neposredno naspram Alkazara uzdiže se Katedrala Svete Marije od Sedla (Catedral de Sevilla), najveća gotička katedrala na svetu i treća po veličini hrišćanska crkva uopšte (posle bazilike Svetog Petra u Rimu i katedrale Svetog Pavla u Londonu). Kada su gradske vlasti 1401. godine donele odluku o gradnji na temeljima srušene velike almohadske džamije, zabeležene su čuvene reči: „Sagradićemo crkvu tako veliku i veličanstvenu da će oni koji je vide misliti da smo bili ludi!”.

Unutrašnjost katedrale oduzima dah svojim dimenzijama: centralni brod uzdiže se na preko četrdeset dva metra visine, a u svetilištu se nalazi kolosalni Retablo Mayor — najveći oltarski reljef na svetu, izrezbaren u drvetu sa četrdeset četiri reljefne scene i prekriven sa preko tri tone čistog zlata dopremljenog iz Novog sveta. U južnom transeptu katedrale nalazi se monumentalna grobnica Kristifora Kolumba: bronzani kovčeg sa posmrtnim ostacima slavnog moreplovca na svojim ramenima nose četiri kolosalne figure heralda koje simbolizuju četiri istorijska kraljevstva Španije — Kastilju, Leon, Aragon i Navaru.

Gradski simbol jeste zvonik La Giralda, visok sto četiri metra. Zvonik je prvobitno bio minaret velike džamije izgrađen 1198. godine od strane Almohada, kome su hrišćani u 16. veku dogradili renesansni nivo za zvona i bronzanu vetrokaz-statuu Vere (El Giraldillo). Umesto stepenica, unutar Hirvalde se nalazi trideset pet blagih serpentinskih rampi — izgrađenih tako da je mujezin mogao na konju uzjahati do samog vrha radi poziva na molitvu. Pogled sa Hirvalde na katedralne kontrafore i panoramu Sevilje je neprevaziđen.

Plaza de España i park María Luisa: trijumfalna keramika Iberoameričke izložbe

U sklopu raskošnog zelenog parka María Luisa prostire se najspektakularniji i najfotogeničniji trg u celoj Španiji — Plaza de España. Ovo monumentalno polukružno zdanje projektovao je slavni seviljski arhitekta Anibal Gonzales za potrebe Iberoameričke izložbe održane 1929. godine, sa ciljem simboličkog prikazivanja mira i jedinstva između Španije i njenih nekadašnjih prekomorskih kolonija u Americi.

Trg ima oblik gigantske poluelipse prečnika dve stotine metara, simbolizujući zagrljaj kojim Španija dočekuje svet, a okrenut je ka reci Gvadalkivir odakle su nekada isplovljavali brodovi za Novi svet. Čitav kompleks građen je od tople crvene cigle, klesanog kamena i raskošne šarene trijanske keramike (majolike). Po obodu trga pruža se polukružna palata sa dve monumentalne barokne kule visoke sedamdeset četiri metra.

Ispod arkada palate nalazi se pedeset dve klupe od oslikane keramike, od kojih svaka predstavlja jednu od španskih provincija sa njenim istorijskim grbom, geografskom mapom i prikazom ključnih istorijskih događaja. Ispred zgrade vijuga polukružni kanal dug pet stotina metara premošćen sa četiri prelepa keramička mosta koji simbolizuju četiri stara kraljevstva Španije, po kome posetioci mogu iznajmiti čamce na vesla. Trg je svetsku popularnost stekao i kao lokacija snimanja filmova poput „Zvezdanih ratova: Epizoda II — Napad klonova” (gde je služio kao palata na planeti Nabu) i filma „Lorens od Arabije”.

Lavirint četvrti Santa Cruz i strast Trijane: kolevka i duša flamenka

Tik uz zidine Alkazara pruža se četvrt Santa Cruz (Barrio de Santa Cruz), nekadašnja srednjovekovna jevrejska četvrt (judería). Ovaj lavirint izuzetno uskih kamenih uličica (kao što su ulica Voda — Callejón del Agua, i ulica Poljupca — Calle del Beso), belih fasada, skrivenih trgova sa drvoredima gorke narandže (Plaza de Doña Elvira) i dvorišta (patio) sa fontanama i kovanim rešetkama predstavlja oličenje romantične Sevilje. Prema legendi, upravo je u ovim uličicama rođen mit o Don Žuanu (Don Juan Tenorio), a tu je živeo i radio slavni slikar Bartolome Esteban Muriljo.

Preko istorijskog mosta Isabel II (Ponte de Triana) prelazi se reka Gvadalkivir i ulazi u legendarnu četvrt Trijana (Triana). Trijana je istorijska postojbina mornara, grnčara, toreadora i, pre svega, andaluzijskih Roma (Gitanos). Upravo se Trijana smatra pravom kolevkom flamenka — umetnosti koja spaja strastveni ples, duboko emotivno pevanje (cante jondo) i virtuozno sviranje španske gitare.

Flamenko u Sevilji nije turistička predstava već način života i izražavanja najdubljih ljudskih osećanja: bola, ponosa, strasti i slobode. Za autentičan doživljaj posetioci mogu posetiti tradicionalne tablaose ili intimne peñas (klubove ljubitelja flamenka) duž ulice Betis ili u Muzeju flamenko plesa (Museo del Baile Flamenco), gde se uz zvuke potpetica i kastanjeta u mraku doživljava čuveni „duende” — mistično stanje umetničkog zanosa.

Gastronomija Sevilje: kultura 'tapear', pržena riba, gaspačo i šeri iz Hereza

Sevilja je svetska prestonica tapasa — običaja konzumiranja malih porcija različitih jela uz čašu piva ili vina u društvu prijatelja. Reč „tapa” doslovno znači „poklopac”: prema legendi, andaluzijski krčmari su čaše sa vinom pokrivali kriškom hleba ili pršuta kako bi sprečili ulazak prašine i muva, što je vremenom preraslo u vrhunski društveni i kulinarski ritual zvani „tapear” (odlazak iz jednog bara u drugi i probanje po jednog tapasa u svakom).

U kultnim seviljskim barovima (među kojima je najstariji bar El Rinconcillo, osnovan davne 1670. godine) obavezno probajte jamón ibérico de bellota — najcenjeniji pršut od crnih iberijskih svinja hranjenih žirovima, espinacas con garbanzos (tradicionalno jelo od spanaća i leblebija sa kuminom i belim lukom koje potiče iz mavarskog doba), pescaíto frito (mešanu sitnu morsku ribu uvaljanu u brašno i prženu na vrelom maslinovom ulju u papirnom fišeku) i osvežavajući hladni gazpacho andaluz od zrelog paradajza, paprike, krastavca i belog luka.

Uz tapase se u Sevilji tradicionalno pije ledeno hladno lokalno pivo Cruzcampo ili čuvena Manzanilla i Fino — suva, bleda i izrazito mineralna šeri vina iz obližnjeg vinskog trougla Herez de la Frontera i Sanlúcar de Barrameda, koja se savršeno stapaju sa slanošću pršuta i morskih plodova.

Zlatno ulje Andaluzije, Torre del Oro i spektakl Svete nedelje (Semana Santa)

Na samoj obali reke Gvadalkivir uzdiže se Torre del Oro (Zlatna kula), dvanaestostrana vojna odbrambena kula koju su Almohadi podigli 1220. godine. Kula je nekada bila povezana debelim gvozdenim lancem sa suprotnom obalom reke radi blokiranja neprijateljskih brodova, a tokom zlatnog doba španske imperije u 16. veku služila je kao carsko skladište za istovar zlata i srebra koje su carski konvoji (flote Indija) dopremali iz Perua i Meksika. Danas se u njoj nalazi Pomorski muzej Sevilje.

Okolina Sevilje je najveći proizvođač maslina i maslinovog ulja na planeti — regija Andaluzije proizvodi više ekstradevičanskog maslinovog ulja nego cela Italija i Grčka zajedno. Na beskrajnim plantažama uzgajaju se krupne stolne masline sorti Gordal i Manzanilla de Sevilla, koje se beru ručno i služe u svim barovima začinjene belim lukom i aromatičnim biljem.

Kruna duhovnog i kulturnog života grada jeste Semana Santa (Sveta nedelja pred Uskrs). Tokom ove sedmice više od šezdeset bratstava (hermandades) izvodi grandiozne religijske procesije ulicama grada, noseći kolosalne pozlaćene platforme (pasos) sa skulpturama Hrista i Bogorodice (među kojima je najslavnija Virgen de la Macarena). Hiljade pokajnika u tradicionalnim odorama sa kupastim kapuljačama (nazarenos) koračaju bosi uz zvuke pogrebnih marševa i improvizovane strastvene pesme saetas koje vernici pevaju sa balkona, stvarajući prizor neponovljive emotivne snage.

Futurističke 'Pečurke' (Las Setas), palata Casa de Pilatos i reka Guadalquivir

Moderni i renesansni kontrasti daju Sevilji dinamičan ritam koji spaja vekove u jedinstvenu celinu:

Metropol Parasol (Las Setas de Sevilla): Na trgu Plaza de la Encarnación uzdiže se najveća drvena konstrukcija na svetu, delo nemačkog arhitekte Jirgena Majera. Lokalci ovu futurističku građevinu od lameliranog drveta zovu 'Las Setas' (Pečurke). Liftom se možete popeti na njen krov gde vijuga spektakularna panoramska pasarela sa pogledom od 360 stepeni na krovove Sevilje, dok se u suterenu nalazi arheološki muzej Antiquarium sa rimskim i mavarskim mozaicima pronađenim tokom gradnje.

Casa de Pilatos: Ova raskošna palata vojvoda od Medinacelija predstavlja najlepši primer seviljskog aristokratskog doma koji kombinuje italijansku renesansu i mudehar arhitekturu. Njene unutrašnje prostorije i dvorišta ukrašeni su najfinijim pločicama azulejos na svetu (preko 150 različitih geometrijskih dezena), mermernim rimskim statuama i mirisnim baštama sa bugenvilijama i narandžama.

Šetalište uz Guadalquivir i Zlatna kula (Torre del Oro): Obala reke Guadalquivir, nekadašnje polazne tačke španskih galija za Novi svet, danas je omiljeno šetalište. Pored dodekagonalne kule Torre del Oro iz 13. veka, ovde možete uživati u večernjem povetarcu, uličnim sviračima i pogledima na osvetljeni most Puente de Isabel II koji vodi ka Trijani.