Tara i Bajina Bašta: vidikovci Banjska stena, Zaovine, Drina i Perućac

Kraljica planina: prašumski mir, mrki medved i reliktna Pančićeva omorika

Na krajnjem zapadu Srbije, obgrljena moćnim lukom smaragdne reke Drine, uzdiže se planina Tara — jedna od ekološki najočuvanijih, najšumovitijih i najlepših planina čitave Evrope. Preko 80 procenata površine Nacionalnog parka Tara pokriveno je gustim mešovitim šumama smrče, jele i bukve koje stvaraju specifičnu mikroklimu, izuzetno čist vazduh zasićen borovim aerosolima i duboki prašumski mir koji odmara sva čula.

Tara je u svetu botanike slavna kao dom Pančićeve omorike (Picea omorika) — reliktne i endemične vrste četinara koja predstavlja pravi „živi fosil”. Ova vitka lepotica piramidalne krošnje preživela je velika ledena doba u dubokim, zaštićenim kanjonima reke Drine. Nakon višedecenijske potrage, u selu Zaovine na Tari ju je 1875. godine otkrio i naučnom svetu predstavio čuveni srpski botaničar dr Josif Pančić. Pored omorike, Tara je stanište za preko 1.150 biljnih vrsta, kao i najstabilnije i najbrojnije populacije mrkog medveda (Ursus arctos) u Srbiji, koji ovde živi u potpunom skladu sa divljom prirodom.

Kombinacija oštrih krečnjačkih litica, prostranih visoravni (Kaluđerske Bare, Mitrovac), tirkiznih planinskih jezera i dubokog kanjona Drine čini Taru apsolutnim šampionom aktivnog odmora, planinarenja i ekološkog turizma u našem regionu.

Pogled sa litica: Banjska stena, Bilješka stena, Osluša i Crnjeskovo

Ono po čemu je Tara svetski prepoznatljiva jesu njeni spektakularni vidikovci uređeni na ivicama strmih vertikalnih litica koje se obrušavaju stotinama metara u ambis kanjona Drine:

1. Banjska stena (1.065 m n.v.)

Najslavniji, najposećeniji i najfotografisaniji vidikovac u Srbiji. Smešten je na šest kilometara od turističkog centra Mitrovac, do koga vodi ravna makadamska staza pogodna za laganu šetnju ili vožnju planinskim biciklom (oko 45 minuta hoda). Sa drvene ograde vidikovca, smeštene na ivici vertikalne litice, puca pogled od koga zastaje dah: u dubini od preko 700 metara presijava se smaragdno-zelena voda jezera Perućac i kanjona Drine, dok se sa druge strane uzdižu divlje i nepristupačne šumovite planine Bosne. Ime je dobio po Banjskom vrelu koje je izbijalo u podnožju pre izgradnje hidroelektrane.

2. Bilješka stena (1.225 m n.v.)

Smeštena na zapadnom delu Tare, Bilješka stena pruža još divljiji pogled na kanjon Drine i rezervat Zvezda. Ovde posetioci mogu videti stoletna stabla Pančićeve omorike u njihovom prirodnom staništu kako izrastaju direktno iz kamenih procepa, kao i autentičnu drvenu brvnaru sagrađenu za potrebe snimanja kultnog jugoslovenskog filma „Ptice koje ne polete”.

3. Vidikovac Osluša

Lako dostupan vidikovac na istoimenoj visoravni, opremljen drvenim nadstrešnicama i klupama. Sa Osluše se pruža širok pogled na dolinu reke Drine, meandre reke, gradić Bajinu Baštu i planinu Osat u Bosni. Osluša je i zvanično poletište za paraglajding, pa tokom vedrih vikenda možete posmatrati šarene kupole paraglajdera kako jedre na planinskom vetru.

4. Crnjeskovo i Sokolarica

Vidikovac na Kaluđerskim Barama (958 m n.v.), do koga vodi prelepa pešačka staza kroz borovu šumu pored manastirskih konaka. Sa Crnjeskova se pruža dramatičan pogled na usek kanjona rečice Dervente, stenu Krstata stena i manastir Raču u podnožju. Za ljubitelje još divljijih vidikovaca, tu je Sokolarica naspram Crnjeskova, gde se litice uzdižu visoko iznad staništa sivog sokola.

Vodeni raj: smaragdno jezero Zaovine, jezero Perućac i reka Vrelo

Tara poseduje neverovatno vodeno bogatstvo koje pruža osveženje i rekreaciju tokom letnjih meseci:

Jezero Zaovine — gorsko oko Tare

Smešteno na južnim obroncima Tare, jezero Zaovine je veštačko akumulaciono jezero kristalno čiste i prozirne vode tirkizno-plave boje. Nastalo je pregrađivanjem reke Beli Rzav za potrebe reverzibilne hidroelektrane. Jezero je okruženo gustim četinarskim šumama, a njegove brojne uvale i zalivi pružaju savršena mesta za kupanje, vožnju kajaka, veslanje na dasci (SUP) i ribolov na pastrmke. Pored velikog jezera, obiđite i manje jezero Spajići gde je Josif Pančić prvi put ugledao omoriku.

Jezero Perućac i kanjon Drine

U podnožju planine Tara, pregrađivanjem toka reke Drine branom hidroelektrane „Bajina Bašta”, nastalo je jezero Perućac, dugačko čak 54 kilometra. Jezero ispunjava grandiozni kanjon Drine (jedan od najdubljih kanjona na svetu). Na jezeru se nalazi uređena pontonska plaža sa bazenima za decu, a tokom leta iz Perućca redovno polaze turistički brodovi koji voze nezaboravna višečasovna krstarenja kroz vertikalne useke kanjona sve do Višegrada i mosta Mehmed-paše Sokolovića.

Reka Vrelo — reka Godina dugačka 365 metara

U selu Perućac, neposredno ispod jezera, izvire jedinstveni prirodni fenomen — reka Vrelo. Reč je o najkraćoj reci u celoj Srbiji, koja je od svog snažnog kraškog vrela do ušća u Drinu dugačka tačno 365 metara — onoliko metara koliko godina ima dana! Zbog toga je narod ovog kraja s ponosom zove „reka Godina”. Reka je bistra poput suze, bogata kalifornijskom pastrmkom, pokreće staru vodenicu, a u Drinu se uliva preko spektakularnog penušavog vodopada visine deset metara iznad koga je izgrađena terasa prelepog restorana.

Kulturni simboli Podrinja: Kućica na steni i drevni manastir Rača

Istraživanje ovog kraja zaokružuje se posetom Bajinoj Bašti i njenim istorijskim svetinjama:

Slavna kućica na steni u reci Drini

Svetski simbol Bajine Bašte i čitavog srpskog turizma jeste drvena kućica na steni usred reke Drine. Prvu kućicu su još 1968. godine podigli lokalni dečaci, predvođeni Milijom Mandićem zvanim Geda, koji su želeli mesto za odmor i sunčanje tokom plivanja u brzoj i hladnoj reci. Daske i grede su do stene prenosili plivajući i vozeći čamce.

Divlja Drina je tokom proteklih decenija u velikim poplavama i bujicama odnela kućicu čak sedam puta, ali su je meštani svaki put iznova gradili na istoj kamenoj hridi! Fotografija ove usamljene kućice naspram maglovite reke, objavljena u časopisu „National Geographic” kao fotografija meseca, obišla je planetu i privukla desetine hiljada svetskih putnika u ovaj kutak Podrinja.

Manastir Rača — čuvar pismenosti i Miroslavljevog jevanđelja

Na šest kilometara od Bajine Bašte, u gustoj šumi podno krečnjačkih stena Tare, uzdiže se Manastir Rača, zadužbina srpskog kralja Dragutina s kraja 13. veka (oko 1276. godine). Tokom turskog ropstva u 17. veku manastir je bio sedište čuvene Račanske prepisivačke škole, gde su učeni monasi (Kiprijan, Jerotej i Gavril Stefanović Venclović) prepisivali i iluminirali bogoslužbene knjige, spasavajući srpsku pismenost i književnost od nestanka.

Posebnu istorijsku slavu Rača je stekla tokom Drugog svetskog rata: pod kamenim pločama manastirske crkve, iguman Platon Milojević je godinama uspešno skrivao od nacističkih okupatora Miroslavljevo jevanđelje — najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis iz 12. veka, spasivši ga od uništenja i pljačke.

Gastronomski ukusi Podrinja

U restoranima uz Drinu i na Kaluđerskim Barama uživajte u autentičnoj hrani: sveža drinska pastrmka pečena na žaru uz marinadu od belog luka i peršuna, topla komplet lepinja sa domaćim pretopom i zlatiborsko-tarskom pršutom, teleća čorba, i čašica čuvene BB klekovače — tradicionalne rakije šljivovice oplemenjene bobicama planinske kleke koja se u Bajinoj Bašti proizvodi više od jednog veka.

Kanjon Belog Rzava, brana Lazići i tajne hidroenergetskog sistema Zaovina

Priča o nastanku jezera Zaovine predstavlja jedan od najfascinantnijih inženjerskih i ekoloških poduhvata u bivšoj Jugoslaviji. Izgradnjom masivne nasute brane Lazići visine čak 130 metara u kanjonu reke Beli Rzav krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka, stvoreno je gorsko jezero koje služi kao gornja akumulacija za reverzibilnu hidroelektranu „Bajina Bašta”.

Kada u električnoj mreži postoji višak energije, moćne pumpe potiskuju vodu iz jezera Perućac na visinsku razliku od preko 600 metara naviše kroz planinski tunel u jezero Zaovine, da bi se tokom vršne potrošnje struje ta ista voda stropoštala natrag pokrećući turbine. Uprkos veštačkom nastanku, priroda je u Zaovinama stvorila savršen ekološki balans: strme krečnjačke obale obrasle borovim šumama, skrovite peščane plaže i kristalno prozirna voda koja se u sunčanim danima preliva u tirkiznim i safirnim nijansama privlače ronioce, veslače i ljubitelje divljeg kampovanja.

Neposredno ispod glavne brane nalazi se i manje jezero Spajići, gde je u gustim sastojinama smrče dr Josif Pančić 1875. godine prvi put prepoznao posebne morfološke osobine omorike. Kanjon rečice Beli Rzav odlikuje se i izuzetnom geomorfološkom lepotom sa kamenim kaskadama i starim vodenicama potočarama koje svedoče o nekadašnjem životu tarskih gorštaka.

Pametni telefon na Tari: offline navigacija za vidikovce, bezbednost i foto-postavke

Kako pripremiti Android uređaj za bezbedan i nezaboravan boravak na Tari:

• APSOLUTNO OBAVEZNO — Offline mape planinarskih staza: Na prostranstvima Nacionalnog parka Tara mobilni signal na mnogim šumskim stazama (naročito ka Zaovinama, Bilješkoj steni i kanjonu Dervente) potpuno nestaje! Pre polaska preuzmite detaljne mape u aplikaciji Organic Maps ili Komoot. Sve markirane planinarske staze NP Tara (oznake od staze 1 do 29) precizno su unete u OpenStreetMap sa visinskim profilima, izvorima vode i vidikovcima.
• Foto-postavke za Banjsku stenu u jutarnjim satima: Najbolje svetlo na vidikovcu Banjska stena je u rano jutro (od 07:00 do 09:30), kada se jutarnja magla polako diže iz kanjona Drine, stvarajući mistične slojeve svetla. Prebacite kameru na Ultra-širokougaono sočivo (0.5x), aktivirajte mrežicu kadra (Grid lines) i postavite drvenu ogradu u donju trećinu slike kako biste naglasili kolosalnu dubinu kanjona pod vašim nogama.
• Štednja baterije na hladnijem planinskom vazduhu: Na Tari su noći i jutra znatno hladniji nego u gradovima, što brže prazni litijumske baterije pametnih telefona. Nosite telefon u unutrašnjem džepu jakne blizu tela i uvek imajte sa sobom eksternu bateriju (power bank) kada krećete na duže planinarske rute.
• Bezbednosni kontakt i SOS koordinate: Sačuvajte u telefonu broj dežurne službe čuvara prirode JP „Nacionalni park Tara” (+381 31 863 644) i broj Gorske službe spasavanja (1985). U slučaju nezgode ili gubljenja sa markirane staze, preko aplikacije Google Maps možete očitati svoje tačne GPS koordinate (geografsku širinu i dužinu) i poslati ih SMS porukom spasiocima.
• Povezivanje rute sa Mokrom Gorom i Višegradom: Iskoristite offline navigaciju da sa Tare produžite put ka Mokroj Gori (Šarganska osmica i Drvengrad na Mećavniku, udaljeni 25 km) ili preko graničnog prelaza Kotroman ka Višegradu u Republici Srpskoj.

Tara i dolina Drine su mesto gde se čovek vraća korenima prirode. Pogled sa Banjske stene, tirkizni mir Zaovina i snaga reke Drine pružiće vam istinski planinski preporod i uspomene koje ćete nositi kroz čitav život.