Kako je nastao Android: od ideje o pametnim kamerama do globalne dominacije

Početak u Palo Altu: ideja o povezanim fotoaparatima i promena smera

U oktobru 2003. godine, u skromnoj kancelariji u kalifornijskom gradu Palo Alto, četvorica iskusnih inženjera i preduzetnika — Endi Rubin (Andy Rubin), Rič Miner (Rich Miner), Nik Sirs (Nick Sears) i Kris Vajt (Chris White) — osnovali su malu startap kompaniju pod imenom Android Inc. Ime kompanije poticalo je od internog nadimka koji je Endi Rubin dobio od kolega u kompaniji Apple još krajem osamdesetih godina prošlog veka, zbog svoje ogromne strasti prema robotici i mehatronici.

Ono što je malo poznato široj javnosti jeste činjenica da Android u svojim prvim mesecima postojanja uopšte nije bio zamišljen kao operativni sistem za mobilne telefone. Rubinova originalna vizija bila je stvaranje naprednog, pametnog operativnog sistema za digitalne fotoaparate. U to vreme digitalna fotografija je doživljavala snažan procvat, ali su fotoaparati bili potpuno izolovani uređaji: da biste podelili fotografiju, morali ste da izvadite memorijsku karticu, ubacite je u računar i ručno pošaljete imejlom. Android je trebalo da omogući fotoaparatima da se bežično povežu sa računarom ili kućnim serverom i automatski arhiviraju fotografije u digitalni oblak (cloud storage).

Međutim, već početkom 2004. godine, osnivači su pažljivo analizirali tržišna kretanja i shvatili da tržište samostalnih kompaktnih fotoaparata usporava rast, dok prodaja mobilnih telefona doživljava eksplozivan uzlet. Rubin i tim su napravili hrabar strateški zaokret (pivot): shvatili su da isti operativni sistem, zasnovan na moćnom i fleksibilnom Linux jezgru (Linux kernel), može postati univerzalna platforma za mobilne telefone koja će se masovno licencirati proizvođačima hardvera. Cilj je bio stvoriti sistem koji će konkurisati tadašnjim dominantnim igračima — Symbian-u koji je neprikosnoveno vladao na Nokijinim telefonima i Microsoft-ovom Windows Mobile sistemu.

Tajna akvizicija 2005: zašto je Google kupio mali startap sa praznim računom

Do proleća 2005. godine mala ekipa Androida potrošila je skoro sav početni kapital od investitora. Situacija je bila toliko kritična da je Rubin u jednom trenutku pozajmio deset hiljada dolara od svog bliskog prijatelja Stiva Perlmana u gotovini kako bi isplatio zaostale plate zaposlenima i platio kiriju za kancelariju. Rubin je pokušao da proda projekat gigantima industrije — otputovao je u Seul na sastanak sa upravom kompanije Samsung, ali su korejski rukovodioci navodno ismejali ideju male firme od osam ljudi koja želi da napravi globalni operativni sistem.

Međutim, u Mountain View-u, u sedištu kompanije Google, vizionari Lari Pejdž (Larry Page) i Sergej Brin (Sergey Brin) posmatrali su svet potpuno drugačijim očima. Pejdž je bio opsednut idejom da će budućnost pretrage, interneta i digitalnih usluga preći sa stonih računara na prenosive uređaje u džepovima korisnika. Google se u to vreme ozbiljno plašio da će Microsoft preneti svoj monopol sa PC računara na mobilne telefone kroz Windows Mobile i time zatvoriti pristup Google pretraživaču, ili da će telekomunikacioni operateri uspostaviti zatvorene „zidane bašte” gde korisnici neće moći slobodno da pretražuju internet.

U julu 2005. godine Google je u potpunoj tajnosti kupio Android Inc. za sumu koja se procenjuje na oko pedeset miliona dolara. Čitav tim inženjera, na čelu sa Rubinom, preselio se u Google-ov kampus. Za tehnološku javnost to je bila misteriozna kupovina: spekulisalo se da Google želi da napravi sopstveni pretraživač za mobilne uređaje ili takozvani „Google Phone”, ali niko izvan uskog kruga rukovodstva nije znao pravi obim projekta na kome se radilo iza zatvorenih vrata.

Šok u januaru 2007: kako je Stiv Džobs i iPhone promenio planove Android tima

Između 2005. i kraja 2006. godine, Google-ov Android tim je naporno radio na razvoju svog prvog prototipa telefona, interno poznatog pod kodnim imenom Sooner. Prototip Sooner je bio robustan uređaj koji je po svom dizajnu i konceptu bio izuzetno sličan tadašnjim vladarima poslovnog sveta — BlackBerry telefonima i modelima Nokia E-serije. Imao je horizontalni ekran u boji koji nije bio osetljiv na dodir, punu fizičku QWERTY tastaturu ispod ekrana i četvorosmerni navigacioni taster za kretanje kroz menije.

A onda se dogodio 9. januar 2007. godine. Na sceni konferencije Macworld u San Francisku, Stiv Džobs (Steve Jobs) je održao legendarnu prezentaciju i predstavio prvi Apple iPhone. Džobs je predstavio uređaj od stakla i aluminijuma sa gigantskim kapacitivnim ekranom osetljivim na višestruki dodir (multi-touch), bez ikakve fizičke tastature, sa glatkim skrolovanjem prstom kroz liste i pravim veb pretraživačem Safari.

Prema svedočenju inženjera Krisa Sakija koji se tog jutra vozio automobilom sa Endijem Rubinom na putu za sastanak sa telekomunikacionim operaterom, Rubin je pratio prenos na svom laptopu. Kada je video šta iPhone može, naredio je vozaču da zaustavi automobil pored puta i rekao: „Pretpostavljam da nećemo lansirati onaj naš telefon. Ono što smo napravili izgleda kao relikvija iz devedesetih.”

Odluka je bila munjevita, radikalna i bolna: celokupni prototip Sooner je praktično odbačen kao komercijalni proizvod. Tim je morao da se vrati u laboratoriju, redizajnira operativni sistem od temelja kako bi podržao vertikalne ekrane osetljive na dodir, virtuelne tastature, gestove prstima i potpuno novi koncept interakcije. Ta fleksibilnost i spremnost da se sopstveni višegodišnji rad baci u vodu radi prilagođavanja novoj tehnološkoj stvarnosti spasila je Android od sigurne propasti.

Open Handset Alliance i filozofija otvorenog koda: savez koji je promenio pravila

Dana 5. novembra 2007. godine Google je zvanično istupio pred svetsku javnost i šokirao tehnološku industriju. Umesto najave jednog sopstvenog telefona, Google je objavio formiranje Open Handset Alliance (OHA) — saveza trideset četiri vodeće svetske tehnološke kompanije, među kojima su bili proizvođači telefona (HTC, Samsung, Motorola, LG), proizvođači čipova (Qualcomm, Texas Instruments, Intel) i globalni mobilni operateri (T-Mobile, Sprint, NTT DoCoMo, Telefónica).

Zajedno sa savezom, objavljen je i sam Android — prva potpuno otvorena, besplatna i sveobuhvatna softverska platforma za mobilne uređaje. Za razliku od Apple-a koji je razvijao sopstveni zatvoreni sistem isključivo za sopstveni hardver, ili Microsoft-a i Symbian-a koji su proizvođačima papreno naplaćivali softverske licence po svakom prodatom uređaju, Google-ov poslovni model bio je revolucionaran: Android će biti besplatan za sve proizvođače pod Apache licencom otvorenog koda (AOSP - Android Open Source Project).

Logika iza ove odluke bila je briljantna: Google nije želeo da zarađuje na prodaji operativnog sistema niti hardvera. Njegov cilj bio je da stvori stotine miliona novih internet korisnika širom sveta koji će koristiti Google pretragu, gledati YouTube video snimke, proveravati Gmail i preuzimati aplikacije, što je Google-u donosilo ogromne prihode od digitalnog oglašavanja. Za proizvođače hardvera kao što su bili HTC, Samsung ili LG, koji nisu imali sopstvene konkurentne operativne sisteme a gubili su bitku sa iPhone-om, Android je bio pojas za spasavanje koji im je omogućio da bez stotina miliona dolara ulaganja u sopstveni softver ponude konkurentan pametni telefon u rekordnom roku.

Od eksperimenta do dominacije: kako je Android osvojio svet

Nakon predstavljanja prvog komercijalnog uređaja HTC Dream u jesen 2008. godine, usledio je nezapamćen uspon. Prekretnica se dogodila krajem 2009. i tokom 2010. godine kroz dva ključna događaja: lansiranje legendarnog modela Motorola Droid u Americi (koji je uz masivnu marketinšku kampanju operatera Verizon dokazao da Android može biti ozbiljan rival iPhone-u) i predstavljanje Samsung Galaxy S serije koja je donela vrhunske AMOLED ekrane i moćne procesore.

Otvorenost platforme omogućila je eksploziju inovacija u hardveru. Dok je Apple godinama nudio samo jedan model telefona godišnje u jednoj veličini, Android proizvođači su eksperimentisali sa različitim formatima: uređaji sa fizičkim tastaturama, telefoni otporni na vodu i udarce, modeli sa optičkim zumom, uređaji sa dve SIM kartice i, što je najvažnije — gigantski ekrani. Kada je Samsung 2011. godine predstavio prvi Galaxy Note sa ekranom od 5,3 inča, mnogi tehnološki novinari su ga ismevali tvrdeći da niko ne želi „tako ogroman telefon koji izgleda poput daske za sečenje”. Danas je taj format postao globalni industrijski standard.

Pored toga, Android je demokratizovao tehnologiju. Zahvaljujući proizvođačima jeftinih čipova (poput MediaTek-a) i kineskim brendovima (Xiaomi, Huawei, Oppo, Realme), pametni telefon je postao dostupan stotinama miliona ljudi u zemljama u razvoju — u Indiji, Africi, Južnoj Americi i Istočnoj Evropi — po cenama od svega pedesetak do sto evra. Ljudi koji nikada nisu imali novca za stoni računar dobili su u džepu pristup celokupnom znanju čovečanstva, bankarskim uslugama, mapama i globalnoj komunikaciji.

Savremeni ekosistem i zaveštanje: temelj modernog putovanja i komunikacije

Danas, više od dve decenije nakon onog skromnog sastanka u Palo Altu, Android se nalazi na više od tri i po milijarde aktivnih uređaja širom sveta, držeći stabilnih sedamdeset procenata globalnog tržišta operativnih sistema. Više se ne radi samo o telefonima: Android pokreće pametne televizore (Android TV / Google TV), satove (Wear OS), multimedijalne sisteme u modernim automobilima (Android Auto i Android Automotive), tablete i prenosive konzole.

Za savremenog putnika, transformacija koju je Android doneo meri se sa uvođenjem avionskog saobraćaja. Tehnologije koje danas uzimamo zdravo za gotovo — mogućnost da sletite u stranu zemlju na drugom kontinentu, izvadite telefon, preuzmete offline mapu u sekundi, prevedete natpis na nepoznatom pismu kamerom u realnom vremenu, kupite kartu za metro i pozovete prevoz pritiskom na jedno dugme — direktan su plod otvorene platforme koju su pre dvadeset godina zamislili Endi Rubin i Google-ovi inženjeri.

Android je dokazao da model otvorenog koda i saradnje između stotina nezavisnih kompanija može ne samo da parira najbogatijoj i najstrože kontrolisanoj korporaciji na svetu, već i da stvori ekosistem koji pokreće svakodnevni život većine stanovnika planete Zemlje.