Valensija: Grad umetnosti i nauka, katedrala Svetog grala, park Turija i paelja

Grad umetnosti i nauka: futuristička simfonija Santjaga Kalatrave

U istočnom delu Valensije, na mestu gde se nekada reka Turija ulivala u Sredozemno more, uzdiže se jedan od najspektakularnijih i najfotogeničnijih arhitektonskih kompleksa 21. veka — Grad umetnosti i nauka (Ciudad de las Artes y las Ciencias). Ovaj monumentalni futuristički grad u belom projektovao je proslavljeni valensijanski arhitekta i inženjer Santjago Kalatrava u saradnji sa Feliksom Kandelom, stvorivši novo globalno obeležje grada.

Kompleks se pruža u dužini od skoro dva kilometra i sastoji se od niza zgrada organskih, biomorfnih oblika okruženih prostranim plitkim tirkiznim bazenima od svetloplavog mozaika. Prva zgrada jeste Hemisfèric, konstruisana u obliku džinovskog ljudskog oka sa pokretnim metalnim kapkom koji se otvara i zatvara, a u kome se nalazi IMAX bioskop i planetarijum. Pored njega uzdiže se Muzej nauka princ Filip (Museo de las Ciencias Príncipe Felipe) — gigantska građevina dužine dve stotine pedeset metara čija skeletna struktura podseća na divovski kostur kita, unutar koga je smešten interaktivni naučni centar gde je posetiocima strogo naređeno: „Zabranjeno ne dodirivati eksponate!”.

Kruna kompleksa je Palata umetnosti kraljica Sofija (Palau de les Arts Reina Sofía), monumentalna operska dvorana visoka sedamdeset pet metara koja podseća na ratnički šlem ili svemirski brod. Na drugom kraju nalazi se Oceanogràfic — najveći akvarijum u Evropi, projektovan u obliku vodenog cveta lokvanja, koji u dvanaest zgrada i vodenim tunelima dužine sedamdeset metara predstavlja morske ekosisteme od Arktika sa beluga kitovima do tropskih koralnih grebena.

Katedrala u Valensiji i Santo Cáliz: potraga za pravim Svetim gralom

U samom srcu istorijskog centra, na trgu Plaza de la Virgen, uzdiže se Katedrala u Valensiji (Catedral de Santa María de Valencia). Građena od 13. do 18. veka, katedrala predstavlja fascinantnu mešavinu stilova: romanički portal Palau, gotički centralni brod i portal apostola, i raskošni barokni portal Gvozdenih vrata (Puerta de los Hierros).

Najveća svetska misterija i svetinja katedrale nalazi se u posebnoj gotičkoj bočnoj kapeli — čuveni Santo Cáliz (Zvanični pehar Svetog grala). Reč je o peharu od tamnocrvenog poliranog ahata istočnjačkog porekla, za koga arheološka i istorijska istraživanja potvrđuju da datira iz 1. veka pre nove ere sa područja Palestine i Egipta. Prema vekovnom crkvenom predanju, upravo je ovaj pehar koristio Isus Hristos na Tajnoj večeri za ustanovljenje svete tajne evharistije.

Nakon raspeća apostol Petar je pehar odneo u Rim, odakle ga je đakon sveti Lavrentije poslao u Španiju pred progonima rimskog cara Valerijana. Pehar je vekovima čuvan u planinskom manastiru San Huan de la Penja u Pirinejima, pre nego što ga je 1437. godine aragonski kralj Alfonso V Velikodušni predao katedrali u Valensiji. Ovu relikviju su tokom svojih poseta Valensiji zvanično priznali i iz nje služili svetu misu pape Jovan Pavle II i Benedikt XVI, što katedralu čini jednom od najvažnijih hodočasničkih tačaka hrišćanskog sveta.

Lonja de la Seda: gotički hram trgovine i svile pod zaštitom UNESCO-a

Naspram prostrane i živopisne Centralne gradske pijace (Mercado Central) uzdiže se jedno od najraskošnijih i najskladnijih dela civilne gotičke arhitekture u Evropi — Lonja de la Seda (Berza svile). Izgrađena između 1482. i 1548. godine pod vođstvom majstora Perea Komptea, ova zgrada svedoči o zlatnom dobu Valensije u 15. veku, kada je grad bio vodeći pomorski i trgovački centar Sredozemlja i prestonica trgovine sirovom i tkanom svilom.

Zdanje spolja izgleda poput srednjovekovnog dvorca sa zupčastim bedemima, gotskim prozorima i stotinama kamenih gargojla (vodoriga) koji prikazuju fantastična i erotska stvorenja. Kruna unutrašnjosti jeste Dvorana ugovora (Sala de Contratación) — kolosalna dvorana poduprta sa osam vitkih spiralnih (tordiranih) kamenih stubova koji se bez kapitela račvaju na tavanici poput grana palmi, noseći zvezdaste gotske svodove visine sedamnaest metara.

Ova dvorana simbolizovala je rajski vrt poštene trgovine: duž gornjeg friza zida teče natpis na latinskom jeziku u kome se trgovci podsećaju na hrišćansku čast i poštenje pri sklapanju ugovora. Zbog svoje izuzetne arhitektonske čistoće i univerzalne vrednosti, Lonja de la Seda je 1996. godine upisana na UNESCO listu svetske baštine.

Jardín del Turia: kako je poplava stvorila najduži zeleni park u Evropi

Valensija poseduje jedno od najgenijalnijih urbanističkih rešenja na svetu — park Jardín del Turia (Vrtovi Turije). Do sredine dvadesetog veka kroz centar grada tekla je ćudljiva reka Turija. Nakon katastrofalne poplave u oktobru 1957. godine (Gran Riuà), u kojoj je nivo vode dostigao pet metara i odneo stotine života, španska vlada je preusmerila rečni tok novim veštačkim kanalom južno izvan grada.

Iako je prvobitni plan predviđao da se prazno rečno korito pretvori u brzi auto-put sa osam traka, građani Valensije su se masovno pobunili pod parolom „El llit del Túria és nostre i el volem verd!” (Korito Turije je naše i hoćemo ga zelenim!). Tako je nastao neprekidni zeleni pojas dužine devet kilometara koji prolazi kroz samo srce grada, od Bioparka na zapadu do Grada umetnosti i mora na istoku.

Danas je park Turija zeleni dnevni boravak Valensije: u njemu se nalaze milioni palmi, narandži, oleandera i borova, kilometri staza za trčanje i vožnju bicikla, fudbalski i bejzbol tereni, fontane i Park Guliver — divovska polegla figura Gulivera duga sedamdeset metara na kojoj deca mogu da se penju i spuštaju niz tobogane skrivene u njegovim rukavima i kosi. Park premošćuje osamnaest istorijskih mostova (od kojih najstariji datiraju iz 14. veka), omogućavajući pešacima i biciklistima da pređu ceo grad bez ijednog semafora.

Istina o paelji: prava Paella Valenciana sa zečetinom i osvežavajuća orćata

Valensija je svetska postojbina jednog od najslavnijih jela na planeti — paelje (paella). Međutim, oko paelje postoji ogromna globalna zabluda: za Valensijance, jelo od pirinča sa škampima, dagnjama i lignjama jeste samo „pirinač sa plodovima mora” (arroz de marisco), dok se pravom, izvornom Paellom Valencianom smatra isključivo težačka paelja iz unutrašnjosti!

Originalna Paella Valenciana nastala je među siromašnim seljacima i težačkim porodicama u pirinčanim poljima oko obližnjeg slatkovodnog jezera Albufera. Njeni obavezni i strogo propisani sastojci jesu: okrugli pirinač sorte Bomba ili Senia, piletina, zečetina (ponekad patka), dve vrste autohtonog pasulja — pljosnata zelena boranija (bajoqueta) i krupni beli puterasti pasulj (garrofó), paradajz, maslinovo ulje, ruzmarin i šafran koji jelu daje zlatnožutu boju i miris (nikada kurkuma ili veštačke boje!). Paelja se tradicionalno kuva na otvorenoj vatri od drveta pomorandže u širokom plitkom tiganju, a najveći delikates jeste socarrat — hrskavi, blago karamelizovani sloj zapečenog pirinča na dnu tiganja.

Drugi kulinarski simbol grada jeste orćata (Horchata de Chufa) — hladno, mlečnobelo osvežavajuće piće koje se priprema od gomolja tigrastog oraha (chufa), vode i malo šećera. Uz orćatu se u tradicionalnim poslastičarnicama (horchaterías, kao što je kultna Horchatería Santa Catalina) obavezno naručuju fartons — dugačka, vazdušasta peciva posuta šećerom koja se umaču u hladno piće.

Festival vatre Las Fallas i prirodni rezervat jezera Albufera

Apsolutna kulturna i pirotehnička erupcija Valensije događa se svake godine od 15. do 19. marta tokom svetski slavnog festivala Las Fallas, upisanog na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine. Ovaj festival proslavlja dolazak proleća i dan svetog Josifa (zaštitnika stolara). Tokom cele godine komšijska udruženja (casales falleros) izrađuju preko sedam stotina džinovskih satiričnih skulpturalnih spomenika (fallas) od drveta, kartona i stiropora, visokih i do trideset metara, koji prikazuju političare, javne ličnosti i društvene anomalije sa britkim humorom.

Svakog dana u 14 časova na trgu Plaza del Ayuntamiento održava se zaglušujući pirotehnički spektakl „Mascletà”, a festival dostiže kulminaciju u noći 19. marta tokom „La Cremà” — kada se u tačno određeno vreme, uz vatromete i suze radosnice stotina hiljada okupljenih, svi spomenici u čitavom gradu istovremeno spaljuju u gigantskim lomačama, simbolizujući pročišćenje i novi početak.

Samo desetak kilometara južno od grada prostire se Prirodni park Albufera, prostrano slatkovodno jezero odvojeno od Sredozemnog mora pojasom peščanih dina i borovih šuma. Albufera je najveće jezero u Španiji, okruženo nepreglednim poljima pirinča i stanište za preko tri stotine vrsta ptica močvarica. Plovidba tradicionalnim drvenim čamcima (albuferencs) u zalazak sunca pruža prizor čistog mira gde se ogledalo vode spaja sa zlatnim nebom.

Raskošna pijaca Mercado Central, ulična umetnost u Barrio del Carmen i plaža Malvarrosa

Duša Valensije ne živi samo u futurističkim paviljonima već i u njenim istorijskim kvartovima i mediteranskoj obali:

Mercado Central (Centralna pijaca): Jedna od najvećih i najlepših tržnica hrane u celoj Evropi, smeštena u remek-delu valensijskog modernizma iz 1928. godine sa ogromnom staklenom i keramičkom kupolom. Unutar ove 'gastronomske katedrale' nalazi se preko 300 tezgi sa najsvežijim plodovima Sredozemnog mora, iberijskom šunkom (jamón ibérico), planinama svežeg voća iz okoline Valensije i aromatičnim šafranom. Zastanite kod bara Central Bar čuvenog šefa Rikarda Kamarene za porciju sveže prženih artičoka ili tape sa inćunima.

Ulična umetnost i boemija u Barrio del Carmen: Stara gradska četvrt Carmen, stisnuta unutar nekadašnjih muslimanskih i hrišćanskih zidina, lavirint je uskih kamenih uličica prepunih murala svetski poznatih 'street art' umetnika, skrivenih barova, zanatskih radionica i cvetnih trgova poput Plaza del Negrito. Ovde se najbolje oseća autentičan, opušten i kreativan duh moderne Valensije.

Plaža Malvarrosa i šetalište Paseo Marítimo: Široka gradska peščana plaža Malvarrosa prostire se kilometrima duž Mediterana. Sa finim zlatnim peskom i širokom promenadom oivičenom palmama, to je tradicionalno mesto gde porodice nedeljom dolaze na porodični ručak u restorane poput 'La Pepica' (gde je redovan gost bio Ernest Hemingvej) na autentičnu paelju pripremljenu na otvorenoj vatri od drveta pomorandže.